ЦВЕТНА НЕДЕЉА (грч: ΣΤ’ Κυριακή των Νηστειών – Βαΐων); посвећена је успомени на последњи, царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где је дочекан као цар уз клицање народа и деце: „Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев“ (Јн 12,13). Сведочанства ο празновању Цветне недеље имамо из IV века, јер га је подробно описала поклоница Етерија из IV века. Из Типика Велике цариградске цркве (ΙΧ-Χ век) сазнаје се да је и кроз Цариград, као и кроз Јерусалим, ишла литија са гранчицама, као и данас у свим Православним храмовима света. Освећење гранчица, као знамења победе и васкрсења, бива на Цвети, на јутрењу после прочитаног 50. псалма. На Цвети, као и на остале Господње празнике, изоставља се васкрсна служба и пева се само служба празника. На јутрењу се чита Слово Св. Андреја Критског и пева се Канон Косме, Епископа мајумског.