Предавање које је одржао професор Љубомир Стевовић у среду 05.02.2014. године у парохијском дому Вазнесењске цркве донело је изобиље историјских података. Тема вечери је била „Кнез Михаило и Таковски крст“. Заправо, поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од Турака, кнез Михаило Обреновић је 1865. године живим учесницима борбе за ослобођење доделио златни спомен-крст. Дати спомен-крст је имао изглед данашњег Ордена Таковског крста, иако тада није носио данашње име.
Кнез Милан Обреновић је при избијању Српско-турског рата 1876. установио одликовање за „заслуге против непријатеља“, које је имало изглед поменутог спомен-крста из 1865. Приликом коначног успостављања одликовања 12. јула 1878. именовано у Орден Таковског крста у два степена. Степени ордена су се састојали од златног и сребрног крста. Дана 15. фебруара 1878. извршена је реорганизација ордена по степену.
Орден је добио име по Такову, месту где је почео Други српски устанак. Упознавши нас са историјским моментима династије Обреновић, Кнез Милош који је био и ктитор храм Вазнесења Господњег у Београду, оставио је наслеђе своме сину Михаилу у смислу државних и моралних обавеза, које је овај потом испуњавао. Личност Кнеза Михаила има свој одјек у историји српског народа. Моменти који су пратили прославу, која је почела Светом Литургијом и литијом а завршила се доделом ордена и народним играма, врло су живо описани, као и Светоандрејска скупштина која је била заседање скупштине у периоду од 1858. до 1859. године. Кнез Александар Карађорђевић је сазвао скупштину под притиском опозиције. На скупштини су уставобранитељи и група либерала, подржала династију Обреновић и Милоша Обреновића, и кнезу Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза, и предала га кнезу Милошу Обреновићу.
Од тада је почела друга владавина кнеза Милоша Обреновића, која је трајала до 1860. и завршила се његовом смрћу. Њега је наследио његов син Михаило Обреновић, који је наследио кнежевску титулу. Сва ова историјсак дешавања умеју да буду врло потиснута. Оваква предавања која оприсутњују дух нашег народа из разних за Србију важних периода. Врло задовољни напустили смо предавање, захваливши професору Стевовићу, што је на један врло фин начин и са врло богатим историјским изворима, оприсутнио наш идентитет који је у данашњем времену често мета заборава, кроз истоијске чињенице.