Промоција књиге „ТИЛЕ СОЛУНАЦ“ је испраћена културно-уметничким програмом. Овај догађај су посебно улепшале глумачке и драмске секције које су својим наступима донеле дух времена тога доба и вратиле нас у време дешавања о којима говоре, односно у време рата и доба кад је живео Тихомир-Тиле солунац. Председник удружења ратних добровољаца, које је објавило ову књигу, поред ње је издало књигу о Милунки Савић, и ревносно оживљавају сећање на људе који су своје животе поклонили, својој земљи, мајци Србији рекао је да кроз причу о једном човеку Тилету, ми уствари причамо причу о свима њима, јер ако их заборавимо ми заборављамо свој идентитет. Иако мала Србија је Божија земља, јер док су остављали своје животе у дубоком плавом мору, они су маштали о Србији. Ова књига је мала историја, када је Тиле кренуо на фронт, када је дошао и гледао све и као пророк предвидео страхоте и страдања…. Он и његови другови се нису питали о смислу живота они су се једноставно принели за Србију и за нас који постојимо после њих.

Да представимо и учеснике у уметничком делу програма :

– Текст књиге „Тиле Солунац“ читао Немања Ковачевић, најмлађи награђени новинар у Србији за хуманост и ширење културе међу младима.
– Стихове говорио Драган Поповић Курузлија, аутор бројних збирки песама и приповедака, од којих су неке и екранизоване. Вишеструки је добитник и престижних награда,
– Анастасија и Александар Мурић Ученици ОШ „Лазар Саватић у Земуну, Тилетови чукун унуци,
– Христина Ршумовић ученица трећег разреда ОШ „Свети Сава“, Тилетова чукун унука, која нас је даривала својом песмом, посвећеном своме деди солунцу.

Музички део програма реализовали су :

– Јелица Стоиљковић концертни уметник и Милена Стоиљковић, етномузиколог и професор музичке културе, обе из ансамбла „Савинац“ из Београда,
– Марија Јездимировић и Дринка Васовић (Тилова унука), чланице ужичког хора „Златиборска вила“ и Невена Радић, чланица хора „Свети Василије Острошки“ и групе „Вокс Славикум“из Београда, и философ Алекса Зарев уз сарадњу на хармоници Горана Банковића.

У грчкој митологијипостоје извори сећања и заборава. На нама баштиницима је избор са ког ћемо извора гасити жеђ и продужити трајање, тако да сећајући се наших предака ми их оприсутњујемо, и њиховим духом испуњавамо простор, садашње и будуће време…