Kad stigne vest da stiže beba, prva briga je da bude zdrava. Druga, gotovo isto važna u mnogim porodicama, jeste krštenje. Taj dan nije samo „još jedna proslava“ nego trenutak kada dete dobija ime upisano u crkvene knjige i počinje priču koja traje ceo život. Sve što sledi – od osvećene vodice do zajedničkog ručka – tu je da novi početак oboji radošću i osećajem pripadnosti.
Zašto se običaji čuvaju
Crkveno predanje poručuje da krštenje otvara kapiju svih drugih svetih tajni; ono briše i nasleđeni i lični greh, uvodi dete u zajednicu vernika i daje mu pravo na pričešće, venčanje, ispovest. Krštenje se može obaviti u crkvi i manastiru, u zavisnosti od želje porodice i dogovora sa sveštenikom. Istovremeno, narod je vekovima dodavao slojeve zaštitnih obreda, kako bi se mališan čuvao od bolesti, uroka i „nečistih dana”.
Znamenje
Kada se beba rodi, već posle nekoliko dana obavlja se znamenje deteta. To je mali obred kao prvi blagoslov za novorođenče. Jedan od ukućana – obično neko mlađi iz porodice – ponese flašu vode i ode do sveštenika.
Sveštenik tu vodu osvešta, ubaci u nju grančicu bosiljka i tom prilikom daje bebi ime na znamenju. To je privremeno ime koje dete nosi do krštenja. Ovaj običaj se radi u spomen na osmi dan od Hristovog rođenja, kada je i On dobio ime.
Osveštana vodica zatim se donosi kući i svakog dana se nekoliko kapi dodaje u vodu za kupanje bebe, sve do dana krštenja. Veruje se da ta sveta vodica čuva i blagosilja dete u prvim nedeljama života. Znamenje je takođe način da se roditelji i porodica zahvale Bogu na rođenju deteta i da zamole zaštitu za bebu odmah po rođenju, ne čekajući samo krštenje.
Pokloni i darivanje
Posle samog čina krštenja u crkvi, uobičajeno je darivanje deteta i razmena poklona. Kum (duhovni otac deteta) obično na kraju obreda daje kumčetu posebasn poklon za krštenje – najčešće zlatnik ili mali zlatni/ srebrni krstić koji dete može nositi kao uspomenu.
Taj poklon ostaje trajna uspomena na dan krštenja. Crkva takođe podržava da kum pokloni nešto duhovno: na primer ikonicu, Bibliju ili brojanicu za dete..
Pored tog glavnog poklona, postoji običaj da se i roditelji i kumovi međusobno daruju. U tradicionalnim porodicama, kum je nekada donosio materijal za novu majčinu haljinu i odeću za bebu, dok su roditelji zauzvrat darivali kuma košuljom i čarapama, a kumu (ako je ženskog pola) lepim platnom za haljinu.
Ovi pokloni simbolizuju međusobnu zahvalnost i radost. Nakon krštenja, običaj je i da kum nastavi da prati svoje kumče kroz život raznim pažnjama – recimo, da ga daruje za rođendane ili važne događaje poput polaska u školu.
Naravno, i ostali gosti na slavlju donose poklone bebi, uglavnom praktične stvari ili uspomene za dete. Suština darivanja jeste da svi zajedno proslave novi početak za dete i da mu požele dobrodošlicu u hrišćansku zajednicu uz simbolične darove.
Izbor kuma
Izbor kuma za dete je jedna od najvažnijih odluka pri pripremi krštenja. Kum (ili kuma) će biti duhovni roditelj deteta i imaće posebnu ulogu tokom celog života vašeg mališana. Često se za krštenog kuma uzima ista osoba koja je bila venčani kum roditeljima – to je tradicija kontinuiteta u mnogim porodicama.
Ako taj stari kum nije u mogućnosti, roditelji će uz dogovor odabrati drugog bliskog prijatelja ili rođaka od poverenja. Kum mora biti pravoslavne vere i već kršten, kao i punoletna i moralna osoba.
U našem narodu se kaže „Bog na nebu – kum na zemlji“, što oslikava koliko se kumstvo poštuje. U praksi, to znači da kuma/kumu birate kao nekog kome verujete i ko će biti prisutan u odrastanju deteta.
Davanje imena
Davanje imena detetu je poseban deo krštenja, iako roditelji ime uglavnom odaberu mnogo pre samog obreda. Po tradiciji, upravo kum “daje” ime detetu. Tokom crkvene ceremonije, sveštenik će u jednom trenutku pitati kuma kako će se dete zvati, i kum tada izgovara odabrano ime pred svima.
Posle obreda, običaj je da kum objavi ime deteta na slavlju, odnosno gozbi koja sledi.
U stara vremena kum je imao i prvenstvo u izboru imena – često bi dete dobilo ime po dedi ili babi, ili po svetcu na čiji dan je rođeno. Naravno, kum bi se dogovorio s roditeljima oko imena unapred.
Prisustvo majke
Možda pomalo neobičan za današnje vreme, ali postoji običaj vezan za prisustvo majke na krštenju. Po pravoslavnoj tradiciji, žena se smatra ritualno „nečistom“ četrdeset dana posle porođaja, što je period oporavka.
Zato, ako se krštenje obavlja pre nego što beba napuni 40 dana, majka ne prisustvuje obredu u crkvi. U takvoj situaciji, bebu u crkvu obično nose otac i kumovi, dok majka ostaje kod kuće.
Nakon što prođe 40 dana, majka odlazi sa bebom u crkvu na molitvu koja se zove uvođenje majke i deteta u crkvu (oprost od porođajne nečistoće), i posle toga slobodno može prisustvovati svim verskim obredima. Zato mnogi danas planiraju krštenje posle navršenih 40 dana, kako bi i majka mogla da bude prisutna na tom važnom događaju.
Krsnica (belo platno)
Za krštenje se priprema i posebna krsnica – belo platno u koje će beba biti uvijena nakon kupanja u svetoj vodi. Tokom obreda, nakon što je beba krštena vodom, kum je pažljivo preuzima i uvija u tu belu tkaninu umesto peškira. Beba je tako suva i utopljena, a bela krsnica simbolično predstavlja njenu nevinost i čistoću.
Bela boja je znak novog, čistog početka. Kasnije se od tog platna šije košuljica za uspomenu. Neki prave jastučić ili čuvaju krsnicu kao porodično blago za buduća krštenja. Bitno je da krsnica bude potpuno bela, bez ukrasa u jarkim bojama – baš da bi čistota bila u prvom planu.
Miropomazanje i ulje
Odmah nakon kupanja deteta u vodi (polivanja ili potapanja, zavisno od crkve), sledi obred miropomazanja. To je trenutak kada sveštenik posebnim osveštanim uljem (svetim mirom) pomazuje bebu na više mesta: čelo, oči, nozdrve, usta, uši, grudi, ruke i noge.
.Sveštenik pri tom izgovara: „Pečat dara Duha Svetoga“, a kum potvrđuje sa „Amin“.
Miropomazanje zapravo znači da dete prima pečat Duha Svetoga, tj. darove Svetog Duha za duhovni život. Za bebu to, naravno, nije ništa neprijatno; nekoliko kapi ulja i nežni znaci krsta na njenom telu, i već je spremna za nastavak ceremonije.
Odsecanje pramena
Još jedan zanimljiv trenutak tokom krštenja je odsecanje pramena kose deteta, koji se na crkvenoslovenskom naziva postriženje. Ako se pitaš zašto se šiša beba koja možda jedva ima kosicu – ne brini, uzima se samo sasvim mali pramen, često jedva par dlačica. Sveštenik malim makazama zaseče malo vlasI sa temena bebe u obliku krsta.
Nakon odsecanja, sveštenik pramen stavi u vosak ili na sveću. mPosle obreda, taj vosak sa kosicom se obično odlaže na posebno mesto – nekad se zakopa pored crkve ili pod neko drvo gdje se ne gazi, ili roditelji ponesu kući i čuvaju kao uspomenu.
Krštenje u nuždi
Život ponekad nosi nepredviđene situacije, pa postoji i običaj krštenja u nuždi – odnosno hitno krštenje kada je dete ugroženo. Nadam se da ti ovo nikada neće zatrebati, ali nije loše znati.
Recimo, ako je beba ozbiljno bolesna odmah po rođenju i postoji bojazan za njen život, a ne može se čekati oficijelni obred u crkvi, krštenje se može obaviti i van crkve, hitno. Može ga izvršiti bilo koja krštena osoba, ne isključivo sveštenik.
Time se smatra da je dete kršteno pred Bogom, što je najvažnije u slučaju da mu je život u opasnosti. Kasnije, kad se steknu uslovi, u crkvi se obavi tzv. dokrštenje ili upotpunjenje obreda – sve druge ceremonije (miropomazanje, molitve) koje nisu urađene.
Preporučeni datumi za krštenje
Kada biraš datum za krštenje, dobro je obratiti pažnju na nekoliko običaja i praktičnih saveta. Tradicionalno se izbegava period između Božića i Bogojavljenja (od 7. do 19. januara). Taj interval narod zove “nekršteni dani” i smatra se pomalo nesrećnim za obrede.
U starini se verovalo da tada, u dugim zimskim noćima, lutaju zli duhovi koji vrebaju nekrštenu decu. Danas ljudi možda manje veruju u karakondžule, ali iz poštovanja prema običaju mnogi ipak ne planiraju krštenja u tom periodu.
Još jedna stvar: krštenja su uvek propraćena slavljem, pa nije loše odabrati dan van velikih postova. Na primer, ako je vreme Uskršnjeg ili Božićnog posta, crkva preporučuje ili da sačekate, ili da se na slavlju služi isključivo posna hrana.
Zaključak – trenutak koji raste s detetom
Pravi život običaja počinje tek nakon ovog obreda. Kum će slaviti sa vama rođendane, krsnica će mirisati u ormaru, vosak sa pramenom postaće dokaz da je nekad sve stalo da bi ljubav krenula iz početka. Krštenje traje samo par sati, ali odjekuje kroz svaki „Amin“ koji porodica izgovori dok dete odrasta. Ako ste pred tim danom – dišite, nasmejte se i pustite običajima da rade svoj deo posla.