Jedna od najčešćih nedoumica u kojoj se vernici nađu pred liturgiju odnosi se na pravila o uzimanju vode pre pričešća.
Iako to možda, onima koji ne poste, deluje kao sitnica, drugima, koji te periode poštuju, redovno se pričešćuju i idu u crkvu, to pitanje je itekako važno.
Svi koji se iskreno pripremaju za ovaj sveti čin u žele da postupe ispravno.
Uglavnom je jasno da se pred pričešće ne uzima hrana, ali kada je reč o vodi, pravila često nisu toliko poznata – a ponekad ni ujednačena.
Ovaj tekst je nastao sa idejom da konačno dođemo do jasnog i pouzdanog odgovora.
Objasnićemo šta kaže Srpska pravoslavna crkva, kako se ova praksa razvila, koje su razlike u pristupima među sveštenicima i kada postoje izuzeci.
Šta crkva kaže o konzumaciji vode pre pričešća?
Ova praksa poznata je kao liturgijski post i deo je šireg duhovnog i telesnog pripremanja za Sveto pričešće.
Pravila su utemeljena su u viševekovnoj praksi, kanonima i duhovnoj pedagogiji crkve. Time se izražava poštovanje prema Tajni koju primamo i stavlja se akcenat na celovitost pripreme, kako duhovne, tako i telesne.
Suzdržanost od hrane i pića pre Svetog pričešća deo je iskrenog stava poniznosti i spremnosti da se primi Telo i Krv Hristova.
Crkva uči da čovek time pokazuje da mu je Hristos „prva hrana“ toga dana. Iako voda fiziološki ne narušava mnogo, simbolički, čak i gutljaj može da pokvari celovitost posta.
Kada počinje liturgijski post pred pričešće?
Uobijačena praksa SPC jeste da se post započne od ponoći pre dana liturgije.
Ovo se odnosi i na one koji su prethodnih dana postili na vodi ili ulju. Liturgijski post je zasebna celina i čin spremnosti tela da primi Svetinju.
Prema tome, i voda spada u ono od čega se uzdržavate pred pričešće. Međutim, u praksi, sveštenici mogu dati blagoslov da se postupi drugačije u slučajevima kada je zdravlje u pitanju.
Prema maloj deci, trudnicama, bolesnim ili starim osobama, crkva pokazuje pastirsku brigu i ne zahteva uvek strogu primenu.
U takvim situacijama, najbolje je da se vernik posavetuje sa svojim duhovnikom.
Kako se pravilno pripremiti za sveto pričešće?
Priprema za pričešće je celovit proces koji podrazumeva i spoljašnju i unutrašnju usmerenost.
Crkva nas uči da se primanju Svetih Tajni ne pristupa rutinski, već svesno, smireno i sa istinskom željom za susretom sa Hristom.
Fizička i duhovna priprema
Praktično, priprema se sastoji iz više slojeva. Fizički deo obuhvata post – suzdržavanje od hrane i pića od ponoći pre liturgije, ali i širi asketski pristup u danima koji prethode.
Vernici se trude da smanje telesna zadovoljstva i fokusiraju se na ono što je iznutra: pokajanje, molitvu, tišinu i sabranost.
Duhovni deo pripreme podrazumeva:
- svakodnevnu molitvu,
- čitanje Svetog pisma i duhovne literature,
- ispitivanje savesti,
- činjenje dobrih dela,
- izbegavanje svađa, osuđivanja i praznoslovlja.
Cilj je da srce ne bude samo formalno „čisto“, već i spremno da primi Hrista sa poverenjem i ljubavlju.
Uloga ispovesti i molitve
Ispovest ima posebno mesto u pripremi za pričešće. Iako u nekim parohijama nije obavezna pred svaku liturgiju, crkva preporučuje redovnu ispovest kao način da se vernik duhovno rastereti i stane pred Boga iskreno, bez skrivenih tereta.
Molitva – kako lična, tako i zajednička – ima ulogu da nas podseti kome pristupamo i zašto.
Postoje posebne molitve pred pričešće, ali najvažnije je da se molimo smireno, sa pažnjom i verom.
Post kao poštovanje pravila iz ljubavi, ne iz straha
Post pred pričešće, uključujući i uzdržavanje od vode, ima smisla kada se posmatra kao čin ljubavi, a ne kao obaveza koja se čini mehanički.
Crkva nas poziva da pristupimo Tajni sa strahopoštovanjem, ali i sa slobodom koja dolazi iz razumevanja smisla, konteksta i cilja svega što činimo u veri.
Kada znamo zašto nešto radimo, kada poznajemo dubinu i mudrost iza crkvenih pravila, tada ih ne doživljavamo kao teret, već kao putokaz.
Takva sloboda ne znači proizvoljnost, već mir i sigurnost u duhovnom hodu. Nije cilj da budemo „besprekorno ispravni“, već da budemo prisni sa Hristom.
A to počinje iskrenom željom da budemo deo Liturgije potpuno, celim bićem.