Хор

У хришћанској богомољи је место само једном музичком инструменту: људском гласу. Гласу верника, који певају у славу Божију.

„Певање“ Вазнесењске цркве је почело њеним освећењем, марта месеца 1863. године и наставило се богослужбеним певањем до данас. У њега је уткана и богата историја мирјанских хорова при Цркви.

Око 1895. је почео да пева мешовити хор „Дружина Станковић“. Водио га је и њиме дириговао г. Станислав Бинички. Пријатељска сарадња овог хора и црквене управе је трајала деценијама и довела је до подизања свог дома Дружине Станковић, у улици Милоша Великог бр. 1, где се и данас налази истоимена музичка школа. Сарадња се тиме није завршила, па је тако за време аустроугарске окупације Београда од 1915 до 1918. хор водила гђа. Мирослава Бинички. Хор Станковић је певао у Вазнесењској цркви и следећих година.

Године 1924. је почео да пева хор састављен од Руса, избеглих из своје отаџбине. Водили су га г. Красуљко па г. Шчербаков. Међутим, хор Станковић је, на своју молбу, враћен у Вазнесењску цркву и у њој је певао до 1927.

Од тада па све до окупације Краљевине Југославије 1941. је у Цркви певао руски хор. У њему је било и стручних певача, који су певали у оперском хору. Под вођством г. Алексеја Гринкова, овај хор је изводио разноврстан црквени програм, певајући „лепо и музикално, на задовољство парохијана и црквене управе“. На крају сарaдње, црквена управа се писмено захвалила и одала признање г. Гринкову и његовом хору.

Следећих неколико месеци је певао други мешовити руски хор, који су саставили г. Красуљко и г. Шчербаков.

Од лета 1941. па све до енглеског и америчког бомбардовања Београда и његове славске цркве, на Васкрс 1944. у Вазнесењској цркви је певао мешовити хор сатављен од Срба, који су из западних и северних српских земаља избегли од хрватских усташа. Саставио га је, обучио и њиме дириговао Светолик Пашћан, професор музике, а председник је био др. Никола Трбојевић. То је био велики хор од деведесет чланова. „…певао је врло лепо, уметнички и редовно на Светој литургији и парастосима у цркви Светог Вазнесења, а на опште задовољство свих. Био је то најбољи хор у Београду. Зато је црква Светог вазнесења у то време приликом богослужења била увек препуна верника, па чак и црквена порта“.

Неко време је Црква била без хора. По том је један мањи мешовити руски хор певао у њој до Васкрса 1946.

Прота Милован Михајловић је 1946. саставио женски хор од двадесет чланица, који је певао на бденијима уочи недеље и празника. Био је то први хор овакве врсте у Београду. Певао је нотално у три и четири гласа. Изводио је дела разних стваралаца, Алеманова, Дворецког, Манојловића, Павловића, Мокрањца, Пашћанина, Архангелског… За њега су писане нове композиције, али су и прилагођаване оне које су писане за мушке и мешовите хорове. Овај хор је престао да пева 1958. године.

Од Спасовдана 1958. године је певао хор богомољних жена, на свим бденијима и празничним Светим литургијама, осим недељних. Њега су чиниле побожне жене при Цркви. Певале су самоуко, по слуху, у два гласа. Много љубави и труда у раду са овим хором је улагао почивши прота Павле Дожић.

Почевши од Васкрса 1946. је у Вазнесењској цркви певао и мушки хор Обилић. У њему су били људи разних струка, који су за време својих студија били чланови београдског Академског хора Обилић. Дириговао је Жарко Цвејић, првак Београдске опере. Хор је имао око тридесет чланова. „Гласови су били одлични и певали су са пуно воље и љубави, лепо и музикално. Тиме су много доприносили црквеном благољепију у овом храму, као и доброј посети верника, који су пажљиво слушали њихово певање“ Својевремено је овај хор био најбољи у Београду. По извесној потреби је године 1971. прешао у цркву Светог Марка.

„Хор младих“ пева од 1971. године. Основао га је парох Вазнесењске цркве јереј Душан Петровић, а годинама је њиме дириговао Драган Млађеновић, један од оснивача и вођа ансамбла Ренесанс, који изучава и изводи стару музику. Овај мешовити хор је изводио дела стваралаца православне духовне музике, Мокрањца и других. Чинили су га студенти и средњошколци са музичим образовањем и они са смислом, слухом и гласом потребним за извођење духовне музике.

Током предходних деценија се у оквиру овог хора променило неколико стотина певача. Неки од њих су се у њему упознали са православљем и били крштени.

Садашњи хор је мешовит, са око двадесетак певача, који певају четворогласно. Хор води и њиме диригује гђа. Јелена Чворо.

Осим хора младих, при цркви Светог Вазнесења Христовог у Београду, од 2008. године пева и дечији хор. Чини га петнаесторо деце, углавном парохијана цркве, а води га гђа. Јелисавета Арсенијевић. Осим певања у храму, у неким деловима службе, хор је имао и неколико јавних наступа ван цркве, на пример у Руском дому.

Циљ постојања овог хора је не само музичко обогаћивање деце, већ и упознавање наших најмлађих са богатом традицијом богослужбеног појања. Од нарочитог значаја је упознавање и навикавање деце на њихово активно учешће, као верника, у богослужењу.