Јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у Београду, гостовао је на радију Слово љубве у петак 06.12.2013. године и говорио на тему „Значај поста и молтва за упокојене“. Пред Богом су сви живи, свака душа која има постојање, и после овоземаљског она живи и постоји вечно, јер је човек назначен за вечност. Молитва за упокојене има веома важну улогу како у животу хришћана тако и за душу онога за кога се молимо. Вера којом живи хришћанин је та која је носилац духовног односа нас и упокојених, вера у Васкрсење и живот вечни, вера којом осведочавамо постојање живота вечног. Евхаристија љубави као тајна свагда присутна којом Црква живи, преко које Господу приносимо молитве за ближње упокојене пројављује не само спасоносну веру, већ и љубав без које постојање није могуће замислити, а Бог је љубав, и ње ради Он ослобађа душе „адових уз“. Наш живот није само наш, наш живот су и наши ближњи, и молитвама за упокојене јесте продужење наше љубави према њима, јер се однос са другима наставља и после смрти.

Обичајност у нашем народу

Говорећи о заупокојеним обичајима у нашем народу, отац Арсеније је нагласио значај причешћа пред смрт. Молитве за исход душе се ретко читају али су ипак присутне за неког ко се мучи пред смрт, и причао о искуствима свог свештеничког позива. 40-ти дан је од изузетног значаја за душе преминулих, и тада посебно треба приносити молитве за њих.
Помињући наше упокојене у нашим молитвама, ми их оприсутњујемо и испуњавамо сав простор њима, и даље живимо личносни однос са њима, однос који је прожет љубављу и сједињујемо се са њима у Христу, потпуно са надом у Бога да су они у вечној радости, чежњиво се радујемо поновном сусрету…