Трудећи се да својим парохијанима, подари духовну радост и корист, наша црква је радо прихватила промоцију књиге „Несвети а свети“ игумана Тихона Шевкунова. Промоција је одржана у петак 24.10.2013.године у порти Вазнесењске цркве. На промоцији је гостовао јеромонах Игњатије Шестаков сабрат Сретењског манастира из Москве, где је игуман отац Тихон који је написао књигу. Промоцију је отворио и благословио домаћин отац Арсеније старешина Храма, рекавши да је ово посебан благослов за нас од Руске Цркве, и оца Тихона, позвавши оца Игњатија да каже шта је то, који су разлози, који су подстакли изнутра писање ове књиге. Свечани почетак је означила и певница при Храму Светог Саве на Врачару отпојавши Богу хвалу. Сретењски манастир је основан крајем 14.века, и налази се у центру Москве. Овај манастир је познат као једна од највећих издавачких кућа у Русији, и братство се бави разним мисионарским делатностима. У склопу манастира налази се Богословија, и 1/3 монаха су професори те школе, а братство манастира броји око 40 монаха на челу са игуманом Тихоном.
По речима ншег госта оца Игњатија, игуман Тихон је завршио режију на Институту за Кинематографију Русије, а то је Универзитет где су се школовали и други познати руски режисери као на пример Никита Михалков. Са пријатељима и колегама је једном приликом отишао у Сково-Печерски манастир и то због дешавања везаних за кинематографију, где је провео 7 дана на послушању. Тих 7 дана како сам каже био је збуњен не разумејући ништа везано за веру. Недељу дана након одласка из манастира одлучио је да се врати и остане. То је било 80-тих година. Отац Тихон је био савременикразних слојева људи и личности, не само монаха, већ и обичних мирјана, грешника, и пратио је њихов пут до Бога. Посебно интересантно му је било братство негде 60-70-тих година , како сведочи а неке је и познавао. То су били пола ратни ветерани, пола Зекије (логораши). У свом животу упознао је пуно људи и монашких генерација, где је препознао дух и важност наслеђа старца, и данас постао њихов носилац.

Отац Тихон је још познат по документарном филму који је режирао: „Пропаст Византијске Империје“, иначе филм који је познат као филм „Откровења. Тај документарац је сниман за Русију али су се многи у њему препознали. Тајна књиге како каже отац Игњатије јесте да сруши лажну слику Цркве, слику спасења, слику монаштва, где су поред њих и обични људи, „Несвети а свети“.
Отац Игњатије је рекао да је књига постала велики културни догађај, обзиром да књижевност данас није толико цењена и популарна јер ову књигу је прочитало пуно људи. Петог септембра у Москви, књига је добила 1. награду за прозу, чак међу 1000 аутора, а за годину дана још пуно награда. Тираж књиге је порастао са 30 000 на 1100 000 потпуно неочекивано. Преведена је на неколико језика, грчки, српски,немачки, француски, румунски и чешки. Отац Игњатије је сведок утицаја ове књиге на многе људе који су после читања се крстили или исповедали, а једна жена је чак одустала од самоубиства пошто је прочитала. Књига има мисионарски и потпуно спонтани дух. Ово ново издање у продукцији Чувара више подсећа на оргинално руско издање, обогаћено је већим бројем фотографија,док је текст исти.