DSCF6401 Монархијски облик владавине познат је још DSCF6409 у Старом Завету, и генерацијски се преносио кроз традицију. Веома уско је повезан са религијом народа, јер фундамент здравог монархијског облика владавине јесте управо вера једног народа.
У Старом Завету владар је био Месија, помазаник Божији који је био не само политички спасилац једног народа већ и есхатолошки, односно онај који народ приводи Богу. Византијски цар је некада у при доласку у храм улазио на Царске двери, у олтар дакле, путем куда у олтар улази само свештенство и цар чином миропомазања прима благослов и силу од Бога за вођење једног народа. На предавању које је одржано у среду у парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду, гостовали су академик Коста Чавошки, господин Мило Ломпар, Славољуб Качаревић, и Бошко Обрадовић портпарол политичке странке Двери. Они су изложили облике монархијског принципа владавине у Србији, и изнели аргументе свог залагања за такав облик владавине и данас.
Академик Коста чавошки, и господин Мило Ломпар су изложили историјски развој монархије и његове облике у Србији, излажући проблеме који су га пратили као и злоупотребе, ситуације где се краљ стављао изнад закона и народа што је касније изазвало настанак парламентарне монархије, где парламент заправо ограничава владара и спречава могуће злоупотребе власти. Закључно је установљено да је монархија ипак део традиције и културне основе нашег народа.

DSCF6419 DSCF6418 DSCF6416 DSCF6406Монархија као принцип владавине

Господин Бошко Обрадовић, портпарол политичке странке Двери, је истакао сложеност повратка монархистичког принципа власти, поставио суштинско питање :
Може ли се бити хришћанин а не бити монархиста ? Навео је 70. година забране монархијског облика владавине, и направио поређење са фолклорном монархијом која се заснива на западном облику монархијског облика која је у својој суштини позоришна.
Дакле, и као сума оно што је нај значајније код монархије јесте да су интерес владара и интерес народа уједињени у једном интересу.