imgres Архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета, одржао предавање у Вазнесењској цркви у Београду, на тему “Свети Јован Лествичник и Марија египћанка“

У среду 26.03.2014. године у препуној сали парохијског дома Вазнесењске цркве у Београду, одржано је предавање на тему : “ Свети Јован Лествичник и Марија египћанка. Архимандрит Стефан из манастира Велика Ремета преносио је благочестивом народу живо Јеванђеље, неизмериву снагу поста и молитве указујући како да сагледамо пуноћу покајне атмосфере овог благословеног периода.

Из предавања Архимандрита Стефана који својим присуством и речима уноси благодатни мир, а једноставним и разумљивим језиком даје одговоре на питања које човек носи у себи, доносимо неколико делова:

„ Изабрали смо ову тему Марије египћанке у ово време поста, због њеног однсоа према Часном крсту, а ми као православни хришћани имамо потребу много пута да се сетимо Марије египћанке и њеног примера живота… Када је Марија египћанка допутовала у Јерусалим и гледала како сви људи улазе у храм Господњи да се поклоне животворноме крсту Господњем, њу је нешто спречавало да приђе Часном крсту и поклони се: не зна та јој је, нико од људи ништа не види, али она не може да приђе и целива Часни крст. У њој се појавила искра која се није угасила они њеним негативним владањем кроз живот. Ту неугасиву искру често пута је објашњавао Достојевски: Ни смрт не може угасити ту искру (вере и савести).

И заиста није угашена та искра ни у овој жени, она је заискрила оног момента када је почела да гледа и лево и десно, да се пита како то да толики људи могу да приђу часном крсту и поклоне се а она не може. Тада је угледала икону Пресвете Богородице и обратила јој се са молитвом да јој помогне да целива крст Сина њенога, да је тада води куда хоће и где хоће Пресвета Богородица. На чудестан начин Мајка Божија је благослови и Марија египћанка приступа Часном крсту, прекрсти се, целива га, и препушта се у руке Богородичине. Тада се чује неки чудан глас, што је нама људима још непојмљиво: Узми два парчета хлеба, пређи преко Јордана и обрачунај се са својим страстима.

Шта запажамо: овај моменат се за толико година Маријиног живота није јавио у њеној свести. То је иста слика данашњег човека! Дуго година, прође и тридесет лета, па се онда појави искра у човеку; пита куда то иде, коме он то служи; када се сретне са нечим што је више, јаче, величанственије, тада у човеку проради савест чиста и пита се човек да ли има неког другог пута, сем овога на којем је био…“

Човек данас мисли да лако може да се спаси ако и место промени, међутим без стварне унутрашње вере, без поста, молитве, без труда, без одрицања од наше самовоље, без покајања и исповести, али добре исповести, нема спасења. Страсти које муче човека су и недовољно објашњене. Како их можемо пресећи и од њих се отргнути, од страсти које владају човеком од времена нашег праоца Адама па до данас?

На ово питање сваког човека, одговорио је игуман Стефан у свом предавању, али не само у предавању у Вазнесењској цркви, већ то одговара својим свакодневним животом и службом Господу.

После завршеног предавања, дуго времена је Архимандрит Стефан благосиљао благочестиви народ, одговарао на питања и молбе да их прими у манастиру Велика Ремета како би им помогао у разрешењу животних тешкоћа у којима се налазе. За свакога је стигла реч утехе, наде, смерница у ком правцу да крене.

Да споменемо да је фрушкогорски манастир Велика Ремета посебно место окупљања верника са разних страна и да се сваке недеље након литургијског сабрања верни народ окупља у трпезарији слушајући мудре речи иигумана Стефана и његових гостију.

Као драгоценост, верници су из Вазнесењске цркве понели књигу „Азбучник богочовечанских мисли Аве Јустина“ коју је поделио наш, у радости виђан и добродошао, архимандрит Стефан.