Предавање у препуном парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду у среду 25.11.2013. године је протекло као разговор, а никако као предавање. Владика Атанасије је причао окупљеним парохијанима, о животу у епархији Бихаћко-петровачкој, о свештенству и монаштву те епархије као и о живој мисији Цркве на тим просторима. Епархија захвата велики део Федерације БиХ, и један мали део Републике Српске. На тој великој географској површини има око 30 000 срба, 40 свештеника је у служби, и око 10 монаха. Владика Атанасије је нагласио тежак положај, али и тежак егзистенцијални статус Срба у епархији. Мисија Цркве по којој је епархија Бихаћко-петровачка специфична, јесте да донесе мир и да исцели старе ране и донесе миомир уместо мириса рата који се још осећа, и страха који живи у народу. „Пуно наших пријатеља који су муслимани и католици учествује са нама у радостима празника, и по томе видим да наша мисија ипак успева захваљујући нашем храбром свештенству, надјући се у Христа који је цар Мира и једина утеха овoм народу“.. Беседу је завршио тако што је верни народ позвао у посету епархији, земљи која је сваки милиметар заливена крвљу мученичком…

Манастири епархије Бихаћко-петровачке:

Манастири по којима је ова епархија позната јесу: Глоговац, Рмањ, Клисина, Трескавац, Медна и остали. Како Владика Атанасије каже око 10 монаха живи у целој епархији, упркос малом броју молитвени живот ових светиња јако је динамичан и активан и богослужење је редовно. Срби су веома усамљени и сиромашни, ипак упркос томе држе се заједно и не клону духом. Има пуно необновљених светиња, кућа и згаришта, Владика је навео пример: на путу за Бихаћ има једна срушена црква у рату 1995. године, а преко пута црква која је срушена још 1945. године…
Кости мученика које се налазе на целом простору ове распете земље нам говоре и опомињу нас за шта вреди живети. Оне ни једног тренутка не побуђују жељу за осветом, већ напротив разгарају у нама љубав према Богу и према сваком човеку, а таква љубав је виша од постојања, и како да се човек не погне пред њоме…